Putevi nesreće IV: Čovek od gipsa

Čovek od gipsa je poslednji, četvrti deo velike tetralogije Žozefa Kesela *Tur nesreće (Le Tour du malheur). Objavljen 1950. godine, ovaj roman predstavlja dirljiv završetak epske priče o Ričardu Dalou i njegovoj generaciji.

Nakon burnih ratnih godina, uspona njegove pravne karijere, strastvenih ljubavi, političkih intriga i moralnog pada, Ričard se nalazi na ivici ponora. Slomljen samoubistvom voljenih, zavisnošću od droge, razočaranjima i unutrašnjim sukobima, on postaje „čovek od gipsa“ – krhak, ranjiv i naizgled nepokretan u svojoj mentalnoj paralizi. Roman prati njegovu očajničku borbu da se vrati sebi, da pronađe smisao i da iskupi grehe svoje mladosti.

Sa velikom emocionalnom snagom i autobiografskim prizvukom, Kesel opisuje mračnu stranu ambicije, hedonizma i posleratnog Pariza. Droga, ljubomora, raspad brakova i potraga za smislom u svetu koji je izgubio svoje vrednosti čine srž ovog snažnog finala. Stil je intenzivan, muški i melanholičan – tipičan za Kesela u njegovim najboljim godinama.

Čovek od gipsa nije samo priča o jednom čoveku, već o celoj generaciji koja je prošla kroz Veliki rat samo da bi se izgubila u miru. Tetralogija se završava dubokom, gotovo rekvijemskom notom, gde se idealizam mladosti sudara sa gorkom stvarnošću života.