Morfij

Morfin (2012) je jedan od najuspešnijih romana poljskog (šleskog) pisca Ščepana Tvardoha. Radnja prati život Konstantija Vilemana, tridesetogodišnjeg varšavljanina, propalog umetnika, bonvivana, ženskaroša, lošeg muža i oca i zavisnika od morfijuma. On je sin polonizovane šleske Kataržine i nemačkog aristokrata, što ga čini večno rastrgnutim između dve nacionalnosti i kulture.

Roman počinje uoči i tokom septembarske kampanje 1939. godine, kada Nemačka napada Poljsku. Konstanti, rezervni oficir, nevoljno učestvuje u ratu, a nakon poraza biva uvučen u tajnu organizaciju otpora. Ali on ne veruje u ideale – Boga, čast, domovinu – za njega je sve to sporedno u odnosu na sledeću dozu morfijuma i mogućnost da nastavi svoj dekadentni, razvratni život kao predratni dendi. Istorija ga, naravno, ne pušta; rat ga gura u moralne dileme, nasilje i haos okupirane Varšave.

Tvardoh majstorski prikazuje nestabilan identitet protagoniste: svaka žena u njegovom životu (nimfomanka majka, supruga, ljubavnica) oblikuje ga na drugačiji način, baš kao što ga istorija primorava da bira između Poljakinje i Nemice. Roman je radikalan, jezički bogat, maničan i mračan – mešavina istorijske fikcije, psihološkog trilera i elemenata magičnog realizma. Protagonista je klasični antiheroj: odbojan, ciničan, slab, ali istovremeno neodoljiv i veoma ljudski.

Knjiga demistifikuje poljski nacionalni mit o heroizmu, prikazujući slabost, oportunizam i haos rata kroz prizmu jedne slabe jedinke. Istovremeno, to je univerzalna priča o potrazi za identitetom, zavisnosti (ne samo hemijskoj, već i od žena, društvenih uloga i istorije) i nemogućnosti bekstva od velikih događaja.

Morfin je doneo Tvardohu veliki uspeh (nagrada Pasporta Politiki i druge nominacije), preveden je na nekoliko jezika i smatra se jednim od najmoćnijih poljskih romana o Drugom svetskom ratu. U hrvatskom prevodu Emila Nuića zadržao je svoju sirovu snagu i postao zapažen u regionu. Idealno štivo za ljubitelje intenzivne, neprijatne i stilski virtuozne proze.