Moji univerziteti / Sjećanja (V. I. Lenjin, Lav Tolstoj, A. P. Čehov)

Roman počinje Aleksejevim dolaskom u Kazanj, grad koji za njega predstavlja simbol nade i intelektualnog napretka. Uveren je da će tamo steći formalno obrazovanje i naći put do boljeg života. Međutim, realnost je surova. Aleksej nema sredstava za školovanje i primoran je da radi težak posao da bi preživeo.

Dok radi kao fizički radnik, Aleksej počinje da posećuje „univerzitete života“ – neformalna okupljanja radnika, intelektualaca i političkih aktivista. Ovi skupovi otvaraju vrata u svet književnosti, filozofije i ideja o društvenim promenama. Kroz razgovore i interakcije sa različitim ljudima, Aleksej postepeno razvija svoje revolucionarne ideje i kritički pogled na društvo.

Uprkos gladi, siromaštvu i stalnoj borbi za opstanak, Aleksej nalazi utehu u knjigama i učenju. Na kraju dolazi do spoznaje da formalno obrazovanje nije jedini put do znanja. Životne lekcije koje je stekao među ljudima i kroz sopstvena iskustva postaju njegovi pravi „univerziteti“.

„Moji univerziteti” nije samo priča o njegovom ličnom razvoju, već i kritika društva i sistema koji obeshrabruje radničku klasu da se obrazuje. „Moji univerziteti” je moćan završetak autobiografske trilogije Gorkog. Ova knjiga ističe vrednost samostalnog učenja, snage volje i borbe za pravdu, što je čini aktuelnom i danas.

Ovo delo pruža intiman uvid u ličnosti Lenjina, Tolstoja i Čehova, ideje i uticaj koji su imali na Gorkog, ali i širi društveni i kulturni kontekst Rusije krajem 19. i početkom 20. veka. Knjiga je podeljena na tri dela, od kojih je svaki posvećen nekom od ovih velikana, sa akcentom na njihovim ličnim i profesionalnim kvalitetima, razgovorima sa Gorkim i promišljanju njihovog značaja.

1. Gorki opisuje Lenjina kao izuzetno inteligentnog, harizmatičnog i odlučnog vođu. Sa posebnim divljenjem govori o svojoj jednostavnosti i smislu za humor, ali i o svojoj strasnoj posvećenosti idejama revolucije i boljitku radničke klase.

Razmatra Lenjinovu filozofiju, energiju u političkom radu i njegovu sposobnost da inspiriše druge. Ipak, Gorki ne okleva da izrazi sopstvene rezerve prema određenim Lenjinovim idejama, pokazujući složenost njihovog odnosa.

2. Gorki je fasciniran Tolstojevim neverovatnim intelektom, humanizmom i filozofskim razmišljanjima o životu, smrti i društvu. U „Sećanjima” donosi niz anegdota koje ilustruju duboku Tolstojevu povezanost sa prirodom i jednostavnim načinom života.

Ističe i Tolstojevu moralnu strogost, što ponekad dovodi do sukoba sa savremenicima. Gorki ga opisuje kao složenu ličnost – genijalnog mislioca, ali i čoveka sklonog unutrašnjim dilemama i protivrečnostima.

3. Gorki prikazuje Čehova kao skromnog, toplog i duhovitog čoveka, koji je uvek bio simpatičan prema ljudima iz svih sfera života. Posebno se osvrće na Čehovljevu sposobnost da kroz jednostavne priče u svojim delima pokaže duboke istine o ljudskoj prirodi.

Gorki se divi Čehovovoj hrabrosti u suočavanju sa bolešću (tuberkulozom), kao i njegovoj blagosti i dostojanstvu. Njihovo prijateljstvo karakterisalo je međusobno poštovanje i razumevanje.