Ana i Gospon Bog

Jedne maglovite novembarske noći naleteo je na devojčicu, prljavu, izmučenu i prestravljenu. Sedela je na trotoaru, na uličnim rešetkama ispred pekare. Odveo ju je kući i poverio svojoj majci, stasnoj Irkinji, koja je prihvatila sve to i sve što bi njena deca donela. Anino glavno interesovanje u životu bila je intimnost, prijateljstvo sa Bogom, „Gospode Bože“, kako se sama izrazila. Shvatila je smisao života i smisao ljubavi. Sa šest godina bila je teolog, matematičar, filozof, pesnik i prirodnjak. I već sa sedam godina - umrla je, nakon nesreće koju je doživela na ulici. Lagani grč je prekrio njeno lepo lice nakon nesreće, ali je i tada uspela da kaže Finu: „Fin, kladim se da će me Gospod Bog pustiti u raj zbog ovoga. Ovu neobičnu priču o Ani pripoveda zaista neobičan svedok, a autor predgovora, koji ga poznaje, potvrđuje da on zaista postoji. Ali to nije priča; to je prava istorija – nova, sjajno ispričana, kratka „istorija jedne duše“ koja ne govori „objektivne istine“ već otkriva celu istinu svog unutrašnjeg sveta.