Jadranka 1-2

Roman „Jadranka“ Marije Jurić Zagorke je ljubavna priča koja se dešava u kontekstu hrvatskog građanskog društva u periodu Bahovog apsolutizma (1850-1859). Delo se bavi društvenim nepravdama, sudarom tradicije i savremenosti i položajem žene u društvu, koji su takođe česti motivi u Zagorkinom književnom stvaralaštvu.

Glavna junakinja Jadranka je mlada i inteligentna devojka iz siromašne građanske porodice. Uprkos siromaštvu i društvenim ograničenjima, Jadranka sanja o životu punom ljubavi, slobode i samospoznaje. Njen lik predstavlja progresivnu ženu koja odbija da slepo sledi društvene norme.

Priča počinje Jadrankinom borbom sa sopstvenom porodicom i društvenim okovima. Njeni roditelji žele da se uda za bogatog, ali emocionalno hladnog i moralno sumnjivog čoveka kako bi izvukla porodicu iz finansijske krize. Jadranka, međutim, odbija takvu sudbinu jer ne želi da trguje svojom srećom i dostojanstvom.

U njen život ulazi Milan, mladić iz višeg društvenog sloja, koji se zaljubljuje u nju. Njihova ljubavna priča nailazi na mnoge prepreke - od klasnih razlika do spletkarenja ljudi oko njih. I pored svih izazova, Jadranka i Milan uspevaju da prevaziđu nesuglasice i izbore se za svoju ljubav.

Roman takođe kritikuje društvo koje favorizuje bogate i moćne, dok tlači siromašne i slabije. Jadrankina borba simbol je emancipacije žena i njihovog prava da same odlučuju o svojoj sudbini.

Zagorkin stil karakteriše živopisna priča, naglašena emocionalnost i izoštren osećaj za društvene nepravde. Roman je dinamičan, pun obrta i dramatičnih situacija, što ga čini uzbudljivim i danas.