Sluga Jernej i njegovo pravo

Radnja prati starog slugu Jerneja koji je celog života (četrdeset godina) verno služio na imanju starog Sitarja. Jernej veruje da mu njegov rad daje pravo na dom, ali nakon smrti starog gospodara, mladi naslednik ga izbacuje sa imanja jer ga smatra beskorisnim teretom. Jernej kreće u potragu za „svojim pravom“ (pravom), posećujući razne institucije: Crkvu i gradonačelnika: Gde nailazi na nerazumevanje i birokratiju. Sud u gradu (Ljubljana): Gde mu objašnjavaju da zakon štiti imovinu, a ne rad sluge. Beč (caru): Jernej na kraju odlazi čak i kod cara, simbola najviše pravde, ali ni tamo ne nalazi pomoć. Nakon što je shvatio da ljudski zakoni ne poznaju pravdu za siromašne, Jernej se vraća u selo i u očaju pali Sitarjevo imanje, nakon čega ga seljani bacaju u vatru. Jernej simbolizuje ugnjetavanog radnika i radničku klasu. Ne traži milostinju, već priznanje da je svojim radom sastvarao imanje. Mladi Sitar predstavlja novi, bezdušni kapitalizam koji ne mari ni za tradiciju ni za ljudske zasluge, već samo za profit i papire o vlasništvu. Centralni motiv koji Jernej shvata moralno je (pravo na plodove rada), dok sistem tumači isključivo kroz zakonske paragrafe i vlasništvo. Delo kritikuje društveni sistem u kome je zakon na strani bogatih, dok radnik nema zaštitu. Cankar, kroz Jernejevu tragediju, ukazuje na dubok jaz između etičke pravde i državnog prava.