Grčka demokracija u historiji

Pierre Vidal-Naquet (rođen 1930) jedan je od vodećih francuskih povjesničara Stare Grčke, koji je samostalno, ili sa Jean-Pierre Vernanom, objavio niz značajnih dela iz te oblasti. Spomenimo, između ostalih, sledeća: Klisten Atenjanin, Les Belles Lettres, 1964; Privrede i društva u Staroj Grčkoj, Armand Collin, 1972; Mit i tragedija u Staroj Grčkoj(sa Ž.-P. Vernanom), Maspero, 1972, Editions La Découverte, 1986; Crni lovac – Oblici misli i oblici društva u grčkom svetu, La Découverte/Maspero, 1983; Stara Grčka (sa Ž.-P. Vernanom): I (Od mita do razuma), II (Prostor i Vreme) i III (Obredi i transgresije), Éd. du Seuil, 1990–92; Homerov svet, Perrin, 2000. Autor je niza uvodnih studija u delima klasične literature: Homerovim (predgovor Ilijadi), Tukididovim, Josifa Flavija, Čedvikovom Mikenskom svetu… Bio je profesor na slavnoj Školi za visoke društvene studije sve do penzije 1988. Knjiga Grčka demokracija u historiji daje najbolji uvid u misao ovog francuskog istoričara budući da predstavlja presek kroz vreme i različite teme kojima se bavio u svom intelektualnom razvitku: od ogleda iz šezdesetih do onog koji je pisao devedesetih. U ovoj knjizi su objavljena tri poglavlja posvećena Homeru i homerskom svetu, te analizi modernih istraživanja ovog razdoblja helenističkih studija, posebno osvrt na delo Mojzesa Finlija, zatim tri poglavlja o Platonovom svetu, s posebnim osvrtom na mit o Atlantidi u evropskoj istoriji. Posebno značajno poglavlje jeste ono o „buržoaskoj Ateni“, to jest o recepciji „Atene i njene demokracije“ u Francuskoj, u vreme Francuske revolucije i posle nje, sve do Renana i „grčkog čuda“. Važnost ove knjige je u pokušaju da se grčki svet posmatra s distance, uz pomak koji obeležavaju drugi: oni koji ne sudeluju u grčkoj demokratiji (Sparta, robovi, žene i stranci), ali to drugde i drugi jesu i vremenski, geografski i intelektualno određeni: ovo potonje počinje s hrišćanstvom i nastavlja se kroz celu evropsku povest, sve do danas.