Cimetna pisma, dijamantna stvorenja
Faruk Šehić u romanu Cimetna pisma, dijamantna svortje, prvom koji je napisao nakon veličanstvene Une knjige, pronalazi svemir u svom podrumu i obasjava ga jezikom tako jasnim i lijepim da ga boli.
Alef - tačka koja sadrži sve tačke, mesto gde se iz svakog ugla može videti svaki kutak sveta - u čuvenoj Borhesovoj priči sakriven je u podrumu jedne kuće. Ne slučajno; da bi se videlo i razumelo, zna sva prava literatura, potrebno je spustiti se u podrum. Idi u mrak i gledaj.
Eto naš Prvi rat, umoran i patrijarhalan, star i izmučen stomačnim bolestima. Tu su Kortez Kortez i Devojka od cimeta, njegova deca od šrapnela, dvoje čija ljubav može osvetliti svetove. U Šehićevom podrumu, iznad ruševina, svemirski brodovi lete pored galaksija, a holoakvarelne priče preživjelih probijaju se kroz vrijeme i prostor – vatrene igle i usijani mrak. Ali Cinnamon Letters, Diamond Creatures je roman o apokalipsi. Naprotiv, oni su knjiga o onima koji preživljavaju apokalipsu, a posebno o najhrabrijima među njima: onima koji nisu zaboravili da vole.
Nema mnogo pisaca koji za Alefom tragaju tako uporno i hrabro kao Faruk Šehić. Cinnamon Letters, Diamond Creatures je potraga koja seže još dalje u svemir, još dublje u vreme. U kojoj pripovedaju ratnici i pesnici, opustošeni gradovi, mašine sa empatijom i naš neprijatelj. U kome se poezija i fizika konačno otkrivaju kao jedno. Sjajan roman koji ne ostavlja sumnju: ono što je Šehić našao, naše je. Univerzum je naš, podrum je naš, kuća je naša.
Jedan primerak je u ponudi
