Starac i more
„Starac i more“ je roman Ernesta Hemingveja, američkog pisca 20. veka. Hemingvej je za roman dobio Pulicerovu nagradu 1953. godine i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.
„Starac i more“ prikazuje jedinstven odnos čoveka i prirode, obeležen uzvišenom borbom i gorkom patnjom, ali i najiskrenijim međusobnim poštovanjem. Na samom početku romana, Santijago, u svojoj bedi i siromaštvu, deluje kao čovek poražen od života. Međutim, Hemingvejevi junaci su uporni i hrabri borci koji nikada ne odustaju. U svojoj borbi sa ribom, Santijago je koristio oružje tipično za ljude: inteligenciju, hrabrost, životno iskustvo, takmičarsku istrajnost. Dok riba, kao prirodni element, koristi isključivo snagu i instinkt za preživljavanje. U ovoj borbi između čoveka i prirode, čovekova duhovna snaga i njegova čovečnost su najočiglednije. Iako ga borba sa ogromnom sabljarkom ponekad dovodi do ivice izdržljivosti, starac se nikada ne odnosi prema velikoj ribi sa mržnjom. Za njega je to protivnik dostojan poštovanja. Iako je stari Santijago izgubio svoju ribu, koju su ajkule izgrizle do skeleta, on je ipak na kraju moralni pobednik. Pobedio je, zapravo, prevazišao je sopstvenu gorčinu zbog nesreće koja ga je zadesila, starosti i nedostatka snage. Pravi čovek nikada ne može biti poražen u potpunom smislu. Iako „Starac i more“ nije simbolističko delo, ono sadrži niz detalja koji se mogu protumačiti kao simboli, od kojih su najzanimljivije aluzije na Isusa Hrista i njegovu Strast.
Jedan primerak je u ponudi
