Satir iliti divlji čovik
Prosvetiteljska poema Satir ili divlji čovek M. A. Reljkovića, kroz dijalog između Satira i Slovenca, oštro kritikuje zastarele običaje i nemar i poziva na obrazovanje, rad i napredak u Slavoniji.
Satir ili divlji čovek (1. izdanje 1762, prošireno 1779) je najvažnije delo hrvatskog prosvetiteljstva, autora slovenskog pisca i oficira Matije Antuna Reljkovića. Komponovana u narodnom desetercu, ova didaktičko-satirična pesma napisana je sa jasnom namerom da obrazuje, pouči i ekonomski uzdigne slovensko seljaštvo nakon jednog veka osmanske vladavine. Centralni deo okvira je lik Satira – mitskog šumskog bića („divlji čovek“) – koji posmatra Slavoniju i, u direktnom dijalogu sa slovenskim seljakom, nudi oštru kritiku načina života tog vremena. Satir ne štedi narodne poroke: sujeverje, pijanstvo, besposličarstvo, zanemarivanje poljoprivrede, psovanje i neznanje, nazivajući ih glavnim krivcima za siromaštvo i zaostalost kraja. Nasuprot tome, Reljković veliča prirodna bogatstva Slavonije i nudi konkretne prosvetiteljske savete o higijeni, racionalnoj ekonomiji, obrazovanju i moralnom životu. Iako prožeto hrišćanskim i moralističkim duhom, delo je imalo izvanredan društveni i kulturni uticaj. Satir ili Divlji čovek postao je izuzetno popularan među savremenicima i ostaje ključno svedočanstvo borbe za prosvetiteljstvo i modernizaciju hrvatskog sela u 18. veku.
Više primeraka je u ponudi
Primerak broj 1
- Blago oštećenje korica
Primerak broj 3
- Pohabane korice
