Erich Fromm
Erih From (Frankfurt na Majni, 23. mart 1900 – Muralto, Švajcarska, 18. mart 1980) bio je nemačko-američki psihoanalitičar, socijalni psiholog i filozof, kao i jedna od najznačajnijih ličnosti humanističke psihoanalize. Njegov rad objedinjuje psihologiju, filozofiju, sociologiju i etiku, stavljajući u središte pažnje ljudsku slobodu, ljubav, otuđenost i odnos pojedinca prema društvu.
Odrastao je u jevrejskoj porodici, studirao sociologiju u Hajdelbergu – gde je 1922. godine doktorirao – a potom se usavršavao u oblasti psihoanalize. Bio je povezan sa Frankfurtskom školom i Institutom za društvena istraživanja, doprinoseći razvoju potonjeg povezivanjem frojdovske psihoanalize sa marksističkom kritikom društva. Nakon dolaska nacista na vlast, emigrirao je u Sjedinjene Američke Države, a kasnije je radio i u Meksiku.
Međunarodno priznanje stekao je knjigom Bekstvo od slobode (1941), u kojoj istražuje zašto bi savremeni čovek, suočen sa nesigurnošću i odgovornošću, mogao da se odrekne slobode zarad autoritarnih sistema. U delu Čovek za sebe postavlja temelje humanističke etike, dok u knjizi Zdravo društvo analizira psihološke posledice kapitalizma, konformizma i otuđenosti. Njegovo najpoznatije delo, Umeće ljubavi (1956), prikazuje ljubav kao aktivnu sposobnost koja zahteva znanje, disciplinu, odgovornost i brigu, a ne samo kao osećanje. U knjizi Imati ili biti? (1976) suprotstavlja dva osnovna načina ljudskog postojanja: posedovanje i autentično življenje.
Ostala značajna dela uključuju Psihoanaliza i religija, Zaboravljeni jezik, Marksovo shvatanje čoveka, Anatomija ljudske destruktivnosti, Umeće ljubavi i Revolucija nade.
From je kritikovao potrošačko društvo, autoritarnost, nacionalizam i dehumanizaciju, zalažući se za društvo zasnovano na solidarnosti, kreativnosti i ljudskom dostojanstvu. Njegova dela, pristupačna a istovremeno filozofski utemeljena, ostavila su trajan uticaj na psihologiju, društvenu teoriju i savremena razmišljanja o ljubavi, slobodi i smislu ljudskog života.
Naslovi u ponudi
Anatomija ljudske destruktivnosti
U svetu koji stalno beleži porast nasilja u njegovim različitim oblicima, Erih From ovaj problem tretira na izuzetno pronicljiv način u jednoj od svojih najznačajnijih knjiga.
Anatomija ljudske destruktivnosti
U svetu koji stalno beleži porast nasilja u njegovim različitim oblicima, Erih From ovaj problem tretira na izuzetno pronicljiv način u jednoj od svojih najznačajnijih knjiga.
Autoritet i porodica
U "Autoritetu i porodici" Erih From analizira transformaciju autoriteta i porodice u savremenom društvu. Predgovor je napisao Gvozden Flego, a knjiga sadrži i studiju „Revolucionarni karakter”.
Autoritet i porodica
U "Autoritetu i porodici" Erih From analizira transformaciju autoriteta i porodice u savremenom društvu. Predgovor je napisao Gvozden Flego, a knjiga sadrži i studiju „Revolucionarni karakter”.
Bekstvo od slobode
Erih Fromova kultna psihoanalitička studija istražuje zašto se savremeni čovek, oslobodivši se tradicionalnih ograničenja, često vraća totalitarnim ideologijama u potrazi za sigurnošću.
Čovjek za sebe: Istraživanje o psihologiji etike
Fromm untersucht die psychoanalytische Ethik und vertritt die Auffassung, dass moralische Gesetze in der menschlichen Natur begründet sind. Er stellt die autoritäre der humanistischen Ethik gegenüber und betont die Bedeutung von Freiheit und produktivem C
Imati ili biti
Knjiga je jedno od kapitalnih dela druge polovine dvadesetog veka. Prema Fromu, ona nastavlja dve tendencije njegovih prethodnih radova – analizu sebičnosti i altruizma kao dve fundamentalne orijentacije karaktera.
Kriza psihoanalize - Analitička socijalna psihologija i društvena teorija
U knjizi From iznosi snažnu kritiku savremene psihoanalize. On smatra da se psihoanaliza udaljila od Frojdove početne revolucionarne vizije i pretvorila se u tehnički, često sterilan sistem koji ignoriše dublje ljudske i društvene dimenzije.
Kriza psihoanalize: Analitička socijalna psihologija i društvena teorija
From analizira krizu frojdizma, zalažući se za sintezu psihoanalize i marksizma. On ilustruje kako društvene strukture oblikuju ljudski karakter i ističe značaj revolucionarnog humanizma.
Marksovo shvatanje čoveka
Filozofska i sociološka studija Eriha Froma. Autor reinterpretira misao Karla Marksa, ističući njegov zapostavljeni humanizam, kritiku otuđenja i viziju oslobođenja i punog ljudskog razvoja.