Malo iznad tla: Srđan Karanović o svojim filmovima
Knjigu „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ čini jedanaest razgovora u kojima Karanović otvoreno i iskreno razgovara sa kolegom redateljem Stefanom Arsenijevićem o svojim dugometražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“.
„Oduvek sam najviše voleo knjige koje su pisali sami autori o svojim filmovima, ili su razgovarali sa svojim kolegama o nastanku tih dela. Iz njih sam možda najviše naučio o odnosu života, slučajnosti i filma“, kaže Karanović. „Kada mi je Filmski centar Srbije predložio da radimo nešto nalik na moju monografiju pozvao sam Stefana Arsenijevića, mog bivšeg studenta, danas mog prijatelja i već poznatog reditelja, u pomoć. Tada je sve krenulo…“
Promocija knjige „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ autora Stefana Arsenijevića, u izdanju Filmskog centra Srbije biće održana u četvrtak 9. februara od 19 sati u Dvorani kulturnog centra Beograda
Na promociji će govoriti urednik knjige Miroljub Stojanović, kritičar Srđan Vučinić čiji je esej o Karanovićevim filmovima takođe u knjizi, Srđan Karanović i Stefan Arsenijević.
Nakon razgovora, kao svojevrsnu filmsku poslasticu, publika će imati ekskluzivnu priliku da na velikom bioskopskom platnu pogleda Karanovićev kratki diplomski film iz Praga „Neblbni“ (Ma nemoj) iz 1968. u kojem Goran Marković glumi glavnu ulogu, a koji mnogi smatraju pretečom serije „Grlom u jagode“, a potom i kultni TV film „Pogledaj me, nevernice“ iz 1974. godine.
„Oduvek sam najviše voleo knjige koje su pisali sami autori o svojim filmovima, ili su razgovarali sa svojim kolegama o nastanku tih dela. Iz njih sam možda najviše naučio o odnosu života, slučajnosti i filma“, kaže Karanović. „Kada mi je Filmski centar Srbije predložio da radimo nešto nalik na moju monografiju pozvao sam Stefana Arsenijevića, mog bivšeg studenta, danas mog prijatelja i već poznatog reditelja, u pomoć. Tada je sve krenulo…“
„Nismo želeli da pravimo klasičnu monografiju“, kaže priređivač knjige, reditelj Stefan Arsenijević. „Želeli smo živu reč, lično svedočanstvo, interakciju između dvojice kolega i prijatelja. Razgovarali smo polako i temeljno, film po film, u rasponu od skoro dve godine. Ova knjiga je destilat tih uzbudljivih razgovora, puna zanimljivih anegdota, ali i proživljenog uvida u umetnost snimanja filmova i našu sredinu. Mislim da kada pročitate ovu knjigu možete da imate jedan kompletniji utisak, kako o njegovim filmovima, tako i Karanoviću kao ličnosti i reditelju. Verujem da se knjiga čita lako, upravo zato što je u dijaloškoj formi i da može biti zanimljiva bilo kome ko voli Karanovićeve filmove. A takvih je mnogo.“
Jedan primjerak je u ponudi