Pijanac
„Pijanica“ Mijata Stojanovića (1869) je narodna priča adaptirana po I. A. Štelcigu. Moralistička priča o štetnim posledicama alkoholizma, namenjena široj javnosti. Klasičan primer prosvetiteljske književnosti 19. veka.
„Pijanac“ je narodna knjiga objavljena 1869. godine u Zagrebu od strane Društva Svetog Jeronima (Hrvatsko katoličko društvo za širenje narodnih knjiga). Autor Mijat Stojanović (1818–1881), poznati slovenski pedagog, etnograf i narodni pisac iz Babine Grede, prilagodio ju je iz nemačkog originala I. A. Štelciga za hrvatske čitaoce.
Delo je klasična moralno-didaktička priča 19. veka koja živopisno i jednostavnim narodnim jezikom prikazuje propast čoveka i cele porodice usled pijanstva. Sudbina glavnog junaka ističe socijalne, zdravstvene i moralne posledice alkoholizma, sa jasnom poukom o trezvenosti, radu i hrišćanskim vrlinama. Stil je razgovorni, blizak narodnim predanjima i svakodnevnom životu u Slavoniji, što je Stojanoviću omogućilo da dopre do širokih seljačkih slojeva.
Knjiga pripada seriji obrazovnih publikacija Društva Svetog Jeronima, koje je u drugoj polovini 19. veka nastojalo da podigne moral i pismenost hrvatskog naroda i da se bori protiv široko rasprostranjenog društvenog poroka – alkoholizma.
Pijanac ima značajnu antikvarnu i bibliografsku vrednost. Reč je o retkoj narodnoj knjizi iz ranog perioda hrvatske narodne književnosti, kada su takve publikacije bile ključne za širenje pismenosti i nacionalne svesti među seljaštvom. Većina primeraka iz tog vremena nije sačuvana u velikom broju jer su se knjige čitale do čitanja u selima i javnim bibliotekama.
Primerci u odličnom stanju su izuzetno retki na antikvarnom tržištu i predstavljaju traženu retkost za kolekcionare hrvatskih knjiga iz 19. veka, posebno onih vezanih za Ilirski preporod, rad Društva Svetog Jeronima i narodno obrazovanje. Ima visoku dokumentarnu i bibliografsku vrednost za muzeje i privatne kolekcije.
Jedan primjerak je u ponudi
