Bjegunci

Roman slika priču u kojoj se sukobljavaju različite političke pozicije, koje predstavljaju socijaldemokrate i komunistički revolucionari, buržoaski političari, reformisti i mistici. Strukturiran je oko centralnog sukoba između studentkinje Buge i njene majke, licemerne aktivistkinje zagrebačkog buržoaskog feminističkog pokreta (verovatno književnice Zofke Kveder). Sukob između majke i ćerke, međutim, prevazilazi privatni horizont i odražava čitav niz sukobljenih političkih strana dvadesetih godina 20. veka, kada buržoazija pokušava da sprovede moralnu i duhovnu reformu kojoj prkose mladi zagovornici revolucije. Ove druge, međutim, ne predstavlja toliko sama Buga koliko njeni poznanici, na primer Nikola Višnjić, koga njena majka optužuje da zagovara nasilje: „A poenta je u tome što su na Višnjića sve više uticali događaji u Rusiji, Oktobar, Brest-Litovsk... A posebno je ta Brest-Litovska logika jako revoltirala moju majku, smatrala je to samo zločinom.“ Kao što majka optužuje Višnjića da favorizuje revolucionarno nasilje, tako i Buljuz, koji nije samo zagovornik revolucije, već i potpuni fanatik, optužuje Bugu za prazne fraze i defetizam: „Samo kultura, kultura, inkvizicija, inkvizicija, čovečnost, čovečnost... sve to, što smo već bezbroj puta čuli od različitih fraza... [...] A onda kada je borba da se dođe do čovečnosti, onda on tu borbu odbacuje, baš kao i ti!“ Za razliku od Buge, koja postaje žrtva koruptivne porodične ekonomije, njen kolega student, umetnik Ilija Koren, uspeva da se otrese iz estetskih „fantazija“ i „snova“ i tako doživljava političko „buđenje“: „A ja želim da vidim život i stvari licem u lice, kakve jesu u stvarnosti! I zaista da učestvujem u životu i radim na tome da taj život promenim, čak i ako, kao što sam rekao, uz žrtvu sebe samog!“ Nakon što prođe kroz ovu transformaciju, on ističe privatne brige kao glavnu prepreku Buginoj političkoj subjektivizaciji. Slično Višnjiću, koji uzvikuje da je potrebno samo „znati upravljati i odlučivati, to je sve!“, Koren tvrdi da upravo bujanje privatnog života – čiji je glavni nosilac Bugina majka – blokira političku realizaciju: „Pa, majko! Nema sumnje da je koncept majke nešto veliko, što nas i danas manje-više sve intimno vezuje za jedinstvenu sferu osetljivosti.“ Međutim, mi smo „što nesrećniji, što se više povlačimo u svoje privatne živote, što se više koncentrišemo na svoje intime!“