Životinjska farma

U alegorijskom romanu Džordža Orvela Životinjska farma (1945), životinje na Manor Farmi se bune protiv čoveka i proteruju farmera Džounsa. One uspostavljaju ravnopravno društvo pod motom „Sve životinje su jednake“. Svinja Napoleon preuzima vlast, menja pravila i pretvara farmu u diktaturu, gde su „Sve životinje jednake, ali neke su jednakije“.

Radnja je alegorija Oktobarske revolucije i uspona staljinizma u SSSR-u. Životinje na engleskoj farmi Manor Farm, predvođene starom krmačom Majorom (simbolom Marksa/Lenjina), bune se protiv okrutnog farmera Džounsa (carizma). Nakon revolucije, farma postaje Životinjska farma, a sedam zapovesti animalizma („Sve životinje su jednake“, „Sve što hoda na dve noge je neprijatelj“ itd.) postaju osnova novog društva.

Dve kobile – Snoubol (Trocki) i Napoleon (Staljin) – bore se za vođstvo. Napoleon, uz pomoć pasa (tajna policija), proteruje Snoubola i preuzima apsolutnu vlast. On postepeno menja naređenja (npr. „Životinje ne smeju da spavaju u krevetu“ → „bez čaršava“), živi luksuzno, trguje sa ljudima i potpuno izdaje ideale revolucije. U završnoj sceni, životinje više ne razlikuju svinje od ljudi - diktatura je potpuna.

Knjigu je odbilo nekoliko izdavača zbog kritike SSSR-a tokom Drugog svetskog rata, ali je postala klasik antistaljinističke književnosti. Bila je popularna u posleratnoj Jugoslaviji, često tumačena kao kritika staljinizma i birokratskog socijalizma. Danas se čita kao univerzalna parabola o moći, propagandi i izdaji idealizma. Jedno od najvažnijih dela političke satire, uz 1984.