U klancu

Na klancu (1902) jedno je od najznačajnijih dela slovenačkog pisca Ivana Cankara i vrhunski primer slovenačke moderne. Roman pripoveda potresnu priču o siromaštvu, društvenoj nepravdi i nepokolebljivoj majčinskoj ljubavi. Radnja je smeštena u siromašnu gradsku periferiju – u „klanac” – a u središtu priče je Francka, žena snažnog duha i velike izdržljivosti. Njen život obeležen je nedaćama, patnjom i neprestanom borbom za opstanak porodice nakon što ju je suprug, krojač Lojze, ostavio u bedi. Kroz lik Francke, Cankar stvara univerzalni simbol patnje slovenačkog naroda i radničke klase s početka 20. veka. Ona polaže velike nade u svog sina Lojzeka, verujući da će mu obrazovanje omogućiti da se oslobodi okova „klanca” i izgradi bolji život. Ipak, tragična poenta romana leži u činjenici da „klanac” nije samo fizičko mesto, već simbolična zamka i začarani krug iz kojeg je izuzetno teško pobeći. Uz snažnu društvenu poruku, Cankar kombinuje naturalističke prikaze bede sa simboličkim i psihološkim elementima, stvarajući potresan i sumoran portret neprestane ljudske žrtve i neostvarenih snova.