Ljubav u kasabi
U priči „Ljubav u gradu“ (1926), Andrić ispreda priču o dvoje mladih ljudi čija je ljubav bila poput reke koja teče ispod leda – snažna, ali zarobljena, u gradu gde se snovi razbijaju o kamen tradicije.
U prašnjavoj bosanskoj varoši, gde se vreme merilo koracima po kaldrmi i šapatom iza kapaka, mladi Đorđe Đokić se vratio iz Beča sa mirisom velikog sveta u kaputu. Bio je visok, sa očima koje su skakale od smelosti do sanjarenja, a njegov dolazak je probudio pospani grad. Devojke su ga krišom gledale, ali Anica, ćerka trgovca Vujinovića, nije skrivala pogled. Bila je kao divlji cvet – lepa, ali oštra, sa ponosom koji je terao mladiće da spuste pogled.
Đorđe je osetio kako mu srce lupa kada je Anica prošla pored njegove radnje, kosa joj je hvatala sunce. Počeli su razgovori, kratki, ispod trešnje u dvorištu, gde su reči bile teške od neizgovorenog. Ali grad nije spavao. Oči su ih pratile, jezici su se veselili. Anica je znala pravila – ljubav je luksuz u svetu gde brak znači pogodbu. Đorđe, rastrzan između bečkog sjaja i varoške prašine, sanjao je da je odvede, ali nije znao gde.
Njihovi susreti postajali su sve ređi, zagušeni šapatom i očekivanjima. Anica je izabrala svoju dužnost, a Đorđe se izgubio u nemiru. Kada je otišao, grad je utihnuo, a Anica je stajala pored prozora, kao da čeka nešto što nikada nije stiglo.
Es werden zwei Exemplare angeboten
