Autoportreti s damama

Posle dužeg vremena, ovo je prvi roman Velibora Čolića koji ne moramo da prevodimo na hrvatski, a koji Galimardov kućni autor piše na svom maternjem jeziku. I nekako, bez obzira na njegovo decenijsko i već organsko usidrenje na francuskom jeziku, predmet koji odabere za ovu priliku može biti napisan samo autentično jezikom kojim se govori u njegovoj primarnoj porodici, na kojoj je u detinjstvu naučio da imenuje i voli svet. U Autoportretima sa damama, Čolić beleži odrastanje osetljivog i pronicljivog dečaka u Bosni sedamdesetih godina prošlog veka, romansira kasnije belosvetske avanture darovitog pisca, ali i uličnog rokera u egzilu. Ovo je knjiga blistavog stila i nezaboravnih slika, puna finog humora i mangupske drskosti, hedonizma, ali i doživotne patnje. To je proza pesnika koji ima mnoge i raznovrsne sreće, ali i neizlečive rane zadobivene u ratu i poraću, kako u zavičaju, tako i u belom, ali sve više crnom svetu. Glavne ličnosti, zapravo zvezde ove avanturističke i raskošne autofikcije su nesumnjivo žene, sa početnih kadrova kada detinjasti protagonista-pripovedač radoznalo razgleda, u mekoću roditeljskog doma i najbližeg komšiluka, mnogo pre katastrofe koja će prate u tim oblastima. Od mame, prve simpatije pa sve do ludih ljubavi koje su veće od života, a koje će najčešće pucati iz istog razloga zbog kojeg su kobno začinjene, naime, zbog drugosti i drugosti. Francuski pripovedan a bosanski dramatičan!