Da mi je danas bilo ne susresti sebe
Ovo je drugi roman koji je u našoj zemlji objavila nagrađivana autorka, Rumunka koja od 1987. godine živi i stvara u Berlinu.
Osim zavidnih i izdajničkih kolega u fabrici odeće u kojoj radi, glavnu junakinju muči i državni represivni aparat, koji je poziva na saslušanje. Razlog za ovaj poziv je njena želja da otputuje u neku od zemalja u koje fabrika izvozi odeću. Da bi to postigla, ona stavlja ceduljice u džepove muških odela u kojima traži mladoženju. Afera u fabrici se razvija do ogromnih razmera, čak je i glavni lik optužen za prostituciju i veleizdaju...
„Prvu nedelju posle lapsusa, jer sam tri dana zaredom pozivan na saslušanje, noću nisam mogao da sklopim oči. Nervi su mi postali kao tanka žica. Nestala je sila gravitacije koja drži meso. , sve što je ostalo je napeta koža i vazduh u mojim kostima, morao sam da pazim da ne pobegnem sam kao dah na hladnoći...“
Rumunska spisateljica Herta Miler u svojim delima govori o aspektima sopstvenog života u vreme najprimitivnijeg totalitarizma u Rumuniji i o osećaju otuđenosti i odsustva korena na novom tlu koje prožima sve njene likove prebega i disidenata u egzilu. Nakon što je knjiga javno govorila protiv diktature u Rumuniji na Frankfurtskom sajmu, zabranjeno joj je dalje objavljivanje. Po povratku u domovinu život joj je postajao sve teži, a 1987. godine seli se na zapad. Od tada živi u Berlinu.
Jedan primerak je u ponudi