Špijun kojeg smo voljeli: Autobiografija
Ova posthumna autobiografija, koju su priredili njegova supruga Karin i sin Miki, nije samo memoar; to je vihor anegdota o slobodi i politici, gde se brat Vladimir bori za partizane, a Stevan se pridružuje američkim redovima OSS-a (preteče CIA-e).
Zamislite život pun vatrenih skokova: od sarajevskog detinjstva, preko skokova padobranom iznad Normandije u Drugom svetskom ratu, do tajnih planova za atomsku bombu u Titovoj Jugoslaviji – sve to pripoveda Stevan Dedijer (1911–2004), nuklearni fizičar, novinar i obaveštajni oficir, sa optimizmom, vedrinom i neuništivim humorom.
Počev od studentskih dana na Prinstonu (fizika 1934), radeći u „Njujork tajmsu“ i „Njuzviku“, zatim se vraćajući u Beograd: novinarstvo u „Borbi“ i „Politici“, vodeći nuklearni institut. Godine 1950, Kardelj mu poverava Titov tajni projekat stvaranja atomske bombe – ali paranoja vlasti ga pretvara u „špijuna“.
Emigrira 1954: osniva odeljenje za obaveštajne studije u Lundu, gradi švedsku mrežu BISNES, govori nekoliko jezika, upoznaje Bora. Tri braka (američki, hrvatski, švedski), svedočanstva o Titovim zločinima - sve ispričano bez gorčine, sa puno topline i mudrosti. Dedijerov glas je lekovit: podseća nas da je disidentska hrabrost nasleđe, a nauka oružje slobode. Idealno za ljubitelje istorijskih saga i porodičnih epova.
Jedan primerak je u ponudi
