Pashalna urota: Novo tumačenje Isusova života i smrti
Autor tvrdi da je Isus, svestan mesijanskih proročanstava, pažljivo isplanirao svoj život, hapšenje, raspeće i lažnu smrt kako bi ispunio proročanstva. Plan je propao zbog koplja rimskog vojnika – Isus je umro, a vaskrsenje je kasnije mitologizovano.
Zavera za Pashu: Novo tumačenje života i smrti Isusa (1965) britanskog jevrejskog biblijskog naučnika Hjua DŽ. Šonfilda jedna je od najkontroverznijih knjiga 20. veka o istorijskom Isusu. Prodata u milionima primeraka, izazvala je buru jer je dovela u pitanje tradicionalno hrišćansko shvatanje Isusa kao božanskog Sina Božjeg i vaskrsenja kao čuda.
Šonfild prikazuje Isusa kao duboko pobožnog Jevrejina, stručnjaka za hebrejska proročanstva (Isaija, Psalmi, Zaharija), koji je iskreno verovao da je on Mesija. Umesto da čeka da Bog interveniše, Isus je – prema rečima autora – uzeo svoju sudbinu u svoje ruke: majstorski je orkestrirao događaje kako bi ispunio proročanstva i probudio veru u ljudima. Ulazak u Jerusalim na magarcu, čišćenje hrama, Tajna večera – sve je to bilo isplanirano.
Vrhunac je „pashalna zavera“: Isus je izabrao da bude razapet dan pre Pashe (kako bi tela mogla biti uklonjena pre Subote), dogovorio se sa poverljivim ljudima (možda Jovanom, Josifom iz Arimateje, tajnom grupom) da mu na krstu daju sirćetni sunđer pomešan sa narkotičkom drogom (mešavinom opijata i biljaka) koja bi usporila srce i izazvala stanje slično smrti (prividna smrt). Telo bi zatim bilo brzo uklonjeno, položeno u grobnicu i oživljeno. Vaskrsenje bi tada bio „dokaz“ mesijanstva.
Međutim, plan je propao: rimski vojnik mu je kopljem probio bok (Jovan 19:34), uzrokujući njegovu smrt. Nakon toga, njegovi sledbenici, šokirani i zbunjeni, protumačili su događaje kao pravo vaskrsenje, a priča se razvila u hrišćanstvo – posebno pod uticajem Pavla, koji je dodao elemente nove religije.
Šonfild ne vidi Isusa kao prevaranta, već kao iskrenog vernika koji je želeo da spase jevrejski narod od rimske okupacije i duhovne propasti – ali bez čuda, samo kroz ljudsku mudrost i žrtvu. Knjiga je naturalistička i istorijski utemeljena analiza jevanđelja (posebno Jovanovog), sa naglaskom na kulturni i politički kontekst 1. veka. Kritičari je optužuju za spekulacije i bogohuljenje, ali ostaje stimulativna diskusija o istorijskom Isusu naspram verskog mita.
Više primeraka je u ponudi
