Jedan primerak je u ponudi
Zanima Vas i neka druga knjiga? Možete pretražiti našu ponudu pomoću pretrage ili prelistati knjige po kategorijama.
"Polet naše mladosti za mene lično ima naročitu ulogu. Sve moje knjige na ovaj ili onaj način odnose se na staljinizam. Ipak, može se reći da sam naročito u ovoj knjizi sveo račune sa staljinizmom." A. Zinovjev
„Filozofija kao sistem?“ (1999) je zbirka od četiri filozofska predavanja hrvatskog filozofa Branka Despota (rođenog 1942), poznatog po svojim dubokim tumačenjima klasične nemačke filozofije i metafizike.
Delezov „Portret Fukoa“ (1986) nije monografija, već kreativno „razmišljanje sa Fukoom“. Ona analizira arheologiju znanja, uvodeći koncepte arhive, moći, subjektivizacije i „pregiba“ kao ključne za Fukoovu misao o znanju, moći i subjektu.
Kant je tvrdio da nema prava na laganje jer je govorenje istine apsolutna dužnost, dok je Konstan zastupao mogućnost izuzetka od dužnosti, tvrdeći da treba lagati za opšte dobro, što je pokrenulo čuvenu filozofsku debatu.
Ridiger Safranski, poznat po svojim delima o Šopenhaueru, Hajdegeru i Geteu, predstavlja intimnu „biografiju misli“ Fridriha Ničea. Studija prati evoluciju njegovih ideja kroz ključne događaje, kontradikcije i kreativne krize.
U ovom provokativnom eseju, Sloterdajk interveniše u žestokoj debati osamdesetih godina o modernizmu i postmodernizmu. Kratak, oštar tekst – neophodan za razumevanje Sloterdajkovog ranog pristupa estetici, medijima i krizi modernosti.