Bulletin - Pedeset godina Velikog oktobra 1917. - 1967.
U delu „Pedeset godina Velikog oktobra 1917–1967“, Miroslav Krleža piše o Oktobarskoj revoluciji iz perspektive pisca koji joj je ideološki blizak, ali koji se nikada nije slagao sa njenim pretvaranjem u sistem krutih istina.
U ovom eseju, Krleža polazi od činjenice da je Revolucija 1917. godine zaista otvorila prostor za neviđene društvene promene — srušila je staro carstvo, dala glas radnicima, seljacima i neprivilegovanim intelektualcima i pokrenula globalni talas nade u mogućnost pravednijeg sveta.
Međutim, Krleža ne prihvata ovu priču kao dogmu. Njegov stav prema Oktobru je ambivalentan: ideološki je prepoznao progresivnu moć revolucije, ali ga je podjednako iritiralo svako okamenjeno mišljenje, svaki pokušaj da se politička ideja pretvori u nesumnjivu istinu. Zato esej ima kritički ton — autor podseća na represiju, birokratizaciju i strah koji su nagrizali izvorni revolucionarni ideal u kasnijim decenijama.
U prepoznatljivom, gustom stilu, on povezuje široke istorijske panorame sa ličnim zapažanjima, pokazujući kako se ideje uzdižu, a zatim slegnu u oblike koji često protivreče sopstvenim počecima. Krleža ne slavi Oktobar ritualno; On ga vidi kao istorijsku činjenicu sa snažnim emancipatorskim potencijalom, ali i kao ideološku matricu koja je, uhvaćena u sopstvene obrasce, često vodila na stranputicu.
Esej tako postaje refleksija pisca koji pripada levičarskom ideološkom krugu, ali odbija da bude njegov propagandni produžetak. Za Krležu, Oktobar je i obećanje i upozorenje — trenutak u kome je istorija govorila u ime slabih, ali i primer kako velika ideja može izgubiti svoje ljudsko lice ako se pretvori u dogmu.
Jedan primerak je u ponudi
