Teorija neobrazovanosti
Zablude društva znanja
Pitanje znanja i njegovog vrednovanja trebalo bi da bude goruće pitanje za opstanak hrvatskog nacionalnog bića. Pred nama su veoma zanimljivi odgovori jednog od najuglednijih i najpoznatijih austrijskih naučnika.
„Teorija neobrazovanosti” je aktuelna, polemička i briljantno artikulisana kritika pojma „društvo znanja”. Kroz devet oštrih poglavlja, ovaj esej o evropskoj politici obrazovanja i kulture analizira medijske fenomene poput „Milionera“ i sličnih kvazi kvizova znanja, razmatra niz neuspešnih reformi obrazovnih sistema (sa posebnim osvrtom na opsesiju PISA testiranjem). i Bolonjskog procesa), odražava maniju rangiranja i beskrajne i beskorisne javne i privatne debate o pogoršanju nivoa osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Brojnim i duhovitim primerima iz današnje univerzitetske prakse, Lisman upozorava da politika popuštanja „kapitalizaciji duha” (umesto otpora „produhovljenosti kapitala”) nesumnjivo srlja u sveopšti, masovni i sveprisutni, upravo vrišteći nedostatak obrazovanje, te da se omiljena politička fraza „društvo znanja“ jasno proziva kao prazna demagoška floskula.
Knjiga je najpoznatije Lizmanovo delo, koje je objavljeno u 16 izdanja u Austriji i dobilo brojne kritičke pohvale.
Jedan primerak je u ponudi
