Staljinova slika i druge priče
Zbirka pripovedaka Stjepana Čuića, objavljena 1975. godine kao njegovo debitantsko delo, donosi alegorične, politički nabijene i fantastične priče o totalitarizmu, strahu, ideološkom pritisku i apsurdnosti svakodnevice.
Zbirka pripovedaka Staljinova slika i druge priče hrvatskog pisca Stjepana Čuića, objavljena 1975. godine (u izdanju zagrebačke kuće „Mladost”), predstavlja jedno od najznačajnijih i najuticajnijih dela hrvatske „fantastične” proze iz sedamdesetih godina. Ovom zbirkom Čuić se afirmisao kao autentičan glas u domaćoj književnosti, spajajući elemente groteske, političke satire i fantastike. Centralni motiv zbirke je odnos između pojedinca i represivnog ideološkog sistema. Kroz alegorijske i apsurdne situacije – u kojima se prepliću stvarnost, seoska i gradska svakodnevica i fantastični obrti – autor istražuje mehanizme straha, konformizma, dogmatizma i cenzure. Naslovna priča, kao i ostale u zbirci, bavi se posledicama totalitarnog mentaliteta i političkih pritisaka na običnog čoveka u posleratnom društvu, čineći to na suptilan, a istovremeno pronicljiv način. Pisana s visokim stepenom zanatskog umeća i izraženim osećajem za dijalog, crni humor i narativnu napetost, Staljinova slika i druge priče označila je prekretnicu u Čuićevom stvaralaštvu. Knjiga predstavlja upečatljiv književni spomenik jednoj epohi, nudeći – kroz spoj fantastike i društvene kritike – dubok uvid u psihologiju pokornosti i borbu za ličnu slobodu.
Jedan primerak je u ponudi
