Lov na Snarka
"Lov na Snarka", "Fantazmagorija" i čitav niz kraćih pjesama humorističkog ugođaja bit će povod mnogim književnim teoretičarima da Lewisa Carrolla svrstaju u preteče poezije apsurda i literature nonsensa.
Danas se bez ikakvogpretjerivanja može reći da je pojava Carrollove Alice u zemlji čuda presudno uticala na razvoj svetske književnosti. Bez Alice, bez Carrollovih "besmislenih" stihova i čudesnog osećaja za logičnu nelogičnost jezika, bez njegovog dara za parodiranje književnih formi, teško je zamisliti pojavu pisaca kao što su Borges i Nabokov, koji su trajno izmenilitokove savremene proze (Nabokov je preveo Alice na ruski). Carroll je, s jedne strane, oslobodio dečju književnost moralističkih zahteva svoga (viktorijanskog) doba, dok je, s druge strane, pokazao da je upravo jezik ono ogledalo u kojem se stvarnost sveta prelama i odražava. Naše razumevanje sveta zavisi od razumevanja i umeća upotrebe jezika, i Carroll koristi svoju pripovedačku i poetsku veštinu, ali i poznavanje logike i matematike, da bi potkrepio tu tvrdnju. Ona najviše dolazi do izražaja u knjigama o Alice i spevu Lov na Snarka, tom "smešnom kaleidoskopu besmisla", koji po svim merilima spada u najviše pesničke domete. Pod prividom književnosti za decu, Carroll je uešno izvrgao satiri zahteve svog vremena, ostavivši delo koje, uz Shakespearea, možda najbolje odslikava mane i vrline engleskog karaktera. - David Albahari
No copies available
The last copy was sold recently.
