Kip od soli

Mordekaj, sin siromašnog krojača, odrasta u jevrejskom naselju, gde se suočava sa predrasudama i muslimanskog i hrišćanskog stanovništva. Njegova potraga za obrazovanjem vodi ga iz lokalne škole u ​​francuski licej, gde se susreće sa kolonijalnom kulturom i počinje da preispituje svoje mesto u svetu. Oseća se rastrgnutim između svog jevrejskog nasleđa, arapskog okruženja i zapadnih ideala kojima teži. Njegova intelektualna ambicija i osećaj nepripadanja dodatno se produbljuju kada odlazi da studira filozofiju u Pariz.

Roman je duboko introspektivan, ispričan u prvom licu, gde Mordekaj analizira svoje unutrašnje sukobe i traumu izazvanu diskriminacijom i kolonijalnom hijerarhijom. Njegov pokušaj da se integriše u francusko društvo nailazi na prepreke, jer ni tamo nije u potpunosti prihvaćen. Naslov simbolizuje Mordekajevu paralizu – poput Lotove žene, on je skamenjen u svojoj nemogućnosti da u potpunosti prihvati ili napusti bilo koji od svojih identiteta.

Kroz precizan i poetični stil, Memi otkriva složenost kolonijalnog iskustva i univerzalnu potragu za pripadnošću. Roman se završava bez konačnog razrešenja, ostavljajući Mordehaja u neizvesnosti, što naglašava tragičnu prirodu njegove borbe.