Kronike iz Narnije VI: Srebrni stolac

U Engleskoj, u eksperimentalnoj školi, Džil Pol i Justas Skrab beže od maltretiranja i dozivaju Aslana. Aslan ih poziva u Narniju kroz pukotinu u zidu. Tamo ih Aslan šalje na misiju: da pronađu izgubljenog princa Rilijana, sina kralja Kaspijana X, koji je nestao deset godina ranije.

Aslan daje Džil četiri znaka koja ona mora da zapamti i ponovi:

• Justas će sresti starog prijatelja (kralja Kaspijana).
• Moraju putovati na sever do divljih ruševina starog grada.
• U tom gradu videće natpis na kamenu i uraditi ono što piše.
• Prepoznaće princa po tome što će on biti prvi koji će ih nešto zamoliti u Aslanovo ime.

Deca kreću na putovanje sa Maršviglom Padlglamom - pesimističnim, ali hrabrim vodičem. Putuju kroz močvare, susreću se sa divovima i stižu do drevnih ruševina Harfanga (gde su divovi hteli da ih pojedu). Na kamenu pronalaze natpis: „POD ZEMLJOM LEŽI PRINČEV NASLEDNIK“.

Spuštaju se u podzemni svet kroz pukotinu i sreću princa Rilijana - ali on je pod čarolijom Dame iz Podzemlja. Ona ga svaki dan vezuje za srebrnu stolicu tako da zaboravi ko je. Kada se oslobodi okova, poludi i preti Aslanu, ali Padlglum, Džil i Justas ga spasavaju.

Otkrivaju da je Zelena Dama zapravo Bela Veštica (Džadis) u novom obliku - ona ​​želi da osvoji površinski svet Narnije. U podzemnom gradu izbija bitka: Rilijan ubija Zelenu Damu, a njen zamak se ruši. Troje dece i Rilijan beže na površinu.

Kaspijan, sada star i na samrti, dolazi da se oprosti. Aslan ga vraća u mladost i vodi ga u svoju zemlju. Džil i Justas se vraćaju u Englesku promenjeni - hrabriji i bolji.

Priča je alegorija vere (sećanja na znake), iskušenja, lažnih bogova i spasenja kroz istinu i hrabrost. To je poslednja knjiga u hronološkom redu Narnije.