Plavi kaputić

Plavi kaputić

Mladen Kušec

Plavi kaput je i Kušecova priča o devojci, mlađoj od Donatele, ali isto tako pričljivoj i punoj duha.

Devojčica Ivančica, zvana i Plavi kaput (po plavom mantilu koji strastveno želi), i njen komšija Spavalo (penzionerka koja voli dugo spavanje) vode iscrpne ali dinamične razgovore u dvorištu svoje zgrade. Njihovi razgovori su o svakodnevnim dečijim brigama, ali i o tome koliko se odrasli menjaju i postaju nedosledni sami sebi i komplikuju ono što je u očima dece vrlo jednostavno može da objasni i razreši: „...nemam nikoga ovde. - Zašto? - Tako je, desilo se. - I tebi jesi li sam - Da, i ja sam sam. – Zašto, kad si odrastao?.... U „Plavom mantilu” akcenat je na potrebi dece za roditeljima i njihovom pažnjom, što se može iskazati vidom, dodirom i/ili rečima: „I plavi kaput je bio strašno sam. Ujutro su i mama i tata otišli ​​na posao. Dok je baka bila živa, nemati mamu i tatu nije bilo strašno. Ali pošto babe nema...I u plavom mantilu, Kušec daje kratke, precizne opise, ali skromnije nego kod Donatele. Čitanje o Plavom kaputića, saznaje se da „...Iz žbuna koji raste uz samu ogradu mog dvorišta, odjednom je provirila kovrdžava bebina glavica...reću ti da je mali polako izašao iz žbuna i kao mače se popela na trešnju..." Isto važi i kada se pominju njena osećanja "...Bilo je očigledno da joj je neprijatno, ali je detetova radoznalost bila toliko jaka da joj se nije moglo odupreti. , pa evo je, zaboravila je na strah i prihvatila moju ponudu..." "...Plavi mantil je usamljen i tužan... Kada bi zaspao, Plavokot bi uvek sanjao. Bila je to velika sreća i radost...“ U jednom delu pripovedač opisuje sebe kada je bio mali „...Bio jednom dečak Tomislav. Ime mu je bilo kraljevsko, ali i sam je bio siromašan, nije mogao biti siromašniji... A bio je veoma pametan dečak... Tomica je danima i satima tražio detelinu i razmišljao o zanimljivim i dalekim gradovima i zemljama. .. Dečak je bio sitan, plave kose i podignutog nosa, nije bio viši od najmanjeg žbuna na proplanku. Ko zna kako, ali ljudi su saznali za dečaka koji sanja najlepše snove na svetu... U jednom delu je opisan i drug iz detinjstva „...Zato što sam imao prijatelja koji se zvao Hrvoje...Njegov plave oči, ljuskav nos, prljave, radne ruke, pocepane cipele sa pohabanim štiklama...“

Urednik
Vera Barić
Ilustracije
Diana Kosec Bourek
Naslovnica
Diana Kosec Bourek
Dimenzije
21 x 16,5 cm
Broj strana
101
Izdavač
Mladost, Zagreb, 1982.
 
Latinica. Tvrde korice.
Jezik: Hrvatski.

Jedan primerak je u ponudi

Stanje:Korišćeno, u odličnom stanju
Dodato u korpu!
 

Zanima Vas i neka druga knjiga? Možete pretražiti našu ponudu pomoću pretrage ili prelistati knjige po kategorijama.

Možda će Vas zanimati i ovi naslovi

Volim te

Volim te

Mladen Kušec
Mladost, 1973.
Hrvatski. Latinica. Tvrde korice.
4,84
Dobar dan!

Dobar dan!

Mladen Kušec

Ilustracije za ovu knjigu uradili su učenici osnovnih škola: Sedmi maj - Vrbovec, I. Gojak - Karlovac, Sedam sekretara SKOJ-a - Zagreb, Krešo Rakić - Zagreb, Crveni oktobar - Zagreb, Marijan Grozaj - Ivanić-Grad, Siget - Zagreb.

Mladost, 1970.
Hrvatski. Latinica. Tvrde korice.
3,16
Grimove priče III

Grimove priče III

Braća Grimm
Naša djeca, 1966.
Hrvatski. Latinica. Broširano.
15,64
Baraka Pet Be i druge novele

Baraka Pet Be i druge novele

Miroslav Krleža

Grof Maksimilijan Akselrode, potomak drevnog austrijskog plemstva, rukovodilac je velike bolnice koja se, pod zastavom Crvenog krsta, nalazi iza ratnih linija na prostoru između Stanislavova i Krakova.

Mladost, 1981.
Hrvatski. Latinica. Tvrde korice.
6,82
Bjelko / Mali Konjovodac

Bjelko / Mali Konjovodac

Anđelka Martić
Naša djeca, 1965.
Hrvatski. Latinica. Broširano.
1,50
Pustolovine barona Minhauzena

Pustolovine barona Minhauzena

Rudolf Erih Raspe

Pustolovine baruna Münchhausena je knjiga u kojoj legendarni barun Münchhausen pripovijeda o svim svojim slavnim podvizima.

Rad, 1987.
Hrvatski. Latinica. Tvrde korice.
6,98