Rubaije

Prvobitno nije postojao fiksni kanon – njemu se pripisuje preko 100–1000 rubajata, od kojih je verovatno oko 200–300 autentičnih. Najpoznatiji su zahvaljujući engleskom prevodu Edvarda Ficdžeralda (1859), koji je slobodno adaptirao i popularizovao Hajama na Zapadu, a u hrvatskom kontekstu postoje prevodi Safvet-bega Bašagića, Fehima Bajraktarevića, Mirze Safeta i drugih.

Rubajat je kratka, strogo strukturirana pesma od četiri stiha (katrena), sa rimom AABA (prvi, drugi i četvrti stih se rimuju, treći se obično ne rimuje). Koncizna, lapidarna, maksimalno kondenzovana misao.

Glavne teme i filozofija:

• Prolaznost života – sve je prolazno: mladost, lepota, moć, bogatstvo. Vreme je nemilosrdno (npr. palata Behrama postala je ruševina za divlje zveri).

• Uživanje i carpe diem – uživajte u sadašnjem trenutku: vino, ljubav, prijateljstvo, priroda. Vino je česta metafora za ekstazu, zaborav i mistično prosvetljenje (ne samo alkohol).

• Skepticizam i agnosticizam – Hajam dovodi u pitanje smisao postojanja, Božju pravdu, zagrobni život. Zašto patnja? Zašto smrt? Bog je nedokučiv, univerzum mehanički (sudbina kao grnčarski točak).

• Ljubav i erotika – senzualni, ali i duhovni; žena i vino kao simboli transcendencije.

• Ironija i rezignacija – čovek je lutka u rukama sudbine, kosmička šala; ipak, dostojanstvo leži u lucidnosti i uživanju u prolaznom.

Hajam nije sufijski mistik (kao Rumi), već racionalni skeptik sa hedonističkim naglaskom – više egzistencijalna nego romantična duhovnost. Ficdžeraldov prevod je pojačao fatalistički i vino-ispijajući ton, čineći ga „pesnikom vina i sumnje“.

U hrvatskim izdanjima (npr. Bašagićev prevod ili izbor iz 20. veka) rubaije zvuče arhaično, ali snažno: kratke mudrosti o životu, smrti i besmislu, isprepletene humorom, cinizmom i dubokom čežnjom za smislom u besmislenom univerzumu.

Ključna poruka Hajamovih Rubaijata je: Živi sada, jer sutra možda neće doći; pij iz čaše života dok možeš, jer lončar sudbine već oblikuje novu posudu od tvoje prašine.