Sveta Roxalia panormitanska divica: Pretisak
Delo „Sveta Rožalija“ napisao je Antun Kanižlić, predstavnik slovenskog književnog kruga u hrvatskom baroku. Ovo delo je religiozna barokna poema u četiri pevanja, napisana na slavonskom štokavskom dijalektu, ili ikavici.
Delo ima epistolarnu formu, što znači da je napisano u obliku pisma (što je već jasno iz prvih redova dela). Delo se bavi temom svete Rozalije iz Palerma, koja je na dan svog venčanja videla Hrista u ogledalu i doživela obraćenje. Zatim je otišla u pustinju da živi mirnim životom.
Delo je napisano u obliku monologa, budući da Rozalija o svom životu priča u obliku direktnog pisma. Delo je objavljeno tek nakon autorine smrti, tačnije 1780. godine. Iako je delo napisano duboko u prosvetiteljstvu 18. veka, ima barokne crte praćene rokoko elementima. Zbog tema kojima se bavi, delo se smatra najznačajnijim delom katoličke obnove u našoj zemlji. „Sveta Rozalija“ je duža priča napisana u stihu, koja govori o svetoj Rozaliji (Ruži) iz Palerma. Proglašena je za zaštitnicu Sicilije od kuge, o čemu se govori i u samom delu.
Ova pesma podseća na dubrovačke religiozne pesme, ali se od njih razlikuje po obimu, kompoziciji i alegorijskom jeziku. Ovo delo, kao i druga Kanižlićeva dela, jasno govori o njegovom poznavanju dubrovačkih baroknih pisaca, poput Ivana Gundulića i Ignjata Đurđevića. Ovaj jezuita iz Požege usvojio je njihove stihove, a od njih je naučio da rukuje stilskim figurama, kojih je u delu mnogo.
Jedan primerak je u ponudi
