Milutin Cihlar Nehajev
Milutin Cihlar Nehajev (Senj, 25. novembar 1880 – Zagreb, 7. april 1931) bio je hrvatski pisac, romanopisac, pisac kratkih priča, dramaturg, esejista, književni i pozorišni kritičar, novinar i prevodilac. Jedan je od najznačajnijih predstavnika hrvatske književne modernosti i svestranih intelektualaca svog vremena.
Rođen je u senjskoj građanskoj porodici češko-hrvatskih korena (njegov otac Sebald Cihlar emigrirao je iz Češke). Osnovnu školu završio je u Senju, a gimnaziju u Zagrebu. Hemiju je studirao u Beču, a 1903. godine doktorirao filozofiju. Nakon studija radio je kao profesor u Zadru, gde je 1905. godine pokrenuo list Lovor. Živeo je i radio u Trstu (urednik lista Balkan), Križevcima (asistent u Poljoprivredno-hemijskom institutu), a od 1912. stalno u Zagrebu. Bio je dugogodišnji saradnik i urednik vodećih novina (Obzor, Jutarnji list, Agramer Tagblat) i dopisnik iz Pariza, Praga i Beograda. Godine 1926. izabran je za predsednika Društva hrvatskih pisaca.
Nehajev je pripadao generaciji hrvatske moderne. Njegovo delo karakteriše duboka psihološka analiza, modernistički senzibilitet, suptilna ironija i motivi pada osetljive intelektualne ličnosti, bekstva od stvarnosti, usamljenosti, sukoba ideala i grubog društva i generacijskih raskida. Posebno se isticao kao odličan pozorišni i muzički kritičar.
Nehajev je bio angažovani intelektualac sa izraženim nacionalnim stavovima. Podržavao je hrvatsku državotvornu misao, desničarstvo i ideje Eugena Kvaternika i Ante Starčevića. Pisao je o hrvatskim političkim ličnostima (Ivan Mažuranić, Eugen Kvaternik) i nacionalnim temama (stogodišnjica Hrvatskog narodnog preporoda). Iako je u mladosti bio blizak progresivnim krugovima, njegovi politički stavovi su bili složeni i ponekad kontradiktorni – na primer, njegova saradnja sa unionističkim novinama izazvala je kontroverze. Uvek je isticao hrvatski nacionalni identitet i kritikovao strane uticaje.
Najvažniji radovi:
- Romani: Bijeg (1915, često smatran najboljim romanom hrvatske moderne), Vuci (1928, istorijski roman o Krsti Frankopanu)
- Priče i romani: Polonaze, Veliki grad, Zeleno more, Kostrenka itd.
- Drame: Prielom, Svjećica, Klupa na mješečini
- Eseji: Studija o Hamletu (1917), Rakovica (o Rakovičkoj buni i Kvaterniku), brojne studije o Tolstoju, Dostojevskom, Ibzenu, Floberu, Strindbergu, Zoli, Šenoi, Gjalskom, Leskovaru, Nazoru itd.
- i 1945. (izdanje Hrvatskog izdavačkog bibliografskog zavoda), 10 tomova sabranih dela Milutina Nehajeva. Zbog ratnih i posleratnih okolnosti, planirani dodatni tomovi nisu objavljeni, pa sabrana dela ostaju nepotpuna.
Nehajev je preminuo u 50. godini. Iako nije bio toliko popularan kod javnosti kao neki od njegovih savremenika, njegova proza, drame i eseji imaju visoku umetničku vrednost i snažan uticaj na razvoj moderne hrvatske književnosti. Danas se njegova dela ponovo otkrivaju kao relevantna zbog svoje psihološke dubine, modernog pristupa i bogatog intelektualnog nasleđa.
Titel im Angebot
Bijeg
Psihološki roman o propasti darovitog intelektualca Đure Andrijaševića koji bježi od stvarnosti, ali ne pronalazi spas ni u gradu ni u provinciji. Klasik hrvatske moderne (1909.).
Drame
U trećem svesku sabranih djela Milutina Nehajeva okupljene su njegove drame koje prate autorov razvoj od mladenačkog zanosa do zrele introspekcije: Prielom, Svjećica, Život, Spasitelj i Klupa na mjesečini.
Eseji I.
Eseji I. (1944) sakuplja značajne autorove studije o evropskim klasicima: Tolstoju, Floberu, Ibzenu, Strindbergu, Zoli, Dostojevskom i esej „O dva morala“. Dubok moderni kritičko-psihološki esejizam.
Iz mladih dana
„Iz dana mladosti“ (1944) je prvi tom Dela Milutina Nehajeva. Sadrži pesme, kratke priče i skice, književne članke i pozorišnu hroniku iz njegovih ranih godina. Retko izdanje u originalnom omotu.
Pripoviesti
„Pripovesti“ (1944) predstavljaju Nehajevljeve kratke priče redom kojim su se pojavile, a u ovom izdanju su prvi put sakupljene u jednoj knjizi. Retko ratno izdanje u originalnom koricama.
Rakovica
„Rakovica“ je fikcionalizovana istorijska i politička monografija o Rakovičkom ustanku 1871. godine i Eugenu Kvaterniku. Nedovršeno posthumno delo sa dubokim psihološkim i nacionalnim portretom hrvatskog političara i ustanka.
Rakovica: o 60. godišnjici smrti Eugena Kvaternika
Nehajev's "Rakovica", in the edition edited by Blaž Jurišić, presents the Rakovica Rebellion, its causes and ideas. Nehajev did not finish the book due to his sudden death; it was completed and edited by Blaž Jurišić.
Studija o Hamletu
„Eine Studie über Hamlet“ (1917) ist eine psychologisch-kritische Analyse von Shakespeares Meisterwerk. Nehajev interpretiert die Figur Hamlet als modernen Intellektuellen – passiv, übelwollend, zynisch und fatalistisch –, der mit einer korrupten Welt kon
Studije i članci I.
Studien und Artikel I (1944) enthält eine Auswahl der wichtigsten literaturwissenschaftlichen Studien und Essays des Autors über Janko Leskovar, August Šenoa, Gjalski, Eugen Kvaternik, Milan Ogrizović und das kroatische Theater. Eine ausgereifte kritische
Studije i članci II.
Das Buch enthält die wichtigsten Aufsätze des Autors über Ivan Mažuranić (Kanzler und Ban), Vladimir Mažuranić und das hundertjährige Jubiläum der Kroatischen Nationalen Wiedergeburt. Eine bedeutende nationalkritische und historische Aufsatzpublikation.